Vedrana Rudan: Bila sam se javila za eutanaziju u Švicarskoj

Vedrana Rudan progovorila je o svojoj teškoj bolesti gostujući u emisiji Aleksandra Stankovića Nedjeljom u 2. 

- Ja imam izuzetno agresivni rak. To je rak koji se zove rak žučnih kanalića koji se vrlo teško otkrije. Ja sam inače 'control freak', već trideset godina plaćam privatno osiguranje i nisam van kontrole. Svima preporučujem kontrolu. Postoje dva tipa tog raka, jedan koji je operabilan, i uglavnom nije. Taj neoperabilni je životni vijek tri mjeseca. A kod ovog operabilnog kreće bitka. Ja sam trebala živjeti tri mjeseca da sam zakasnila, ali došla sam na vrijeme - rekla je Rudan. 

- Otišla sam onda u jednu privatnu kliniku, na tri pregleda i svaki po tisuću eura. To sam platila da vidim imam li metastaze. Da bi se taj rak operirao, to je protokol. Oni zrače rak, a onda se smanjuje pa je kirurgu lakše. Doktor je bio izuzetno zadovoljan. U klinici su mi rekli cijenu, uz sve popuste 9.000 eura... nazvala sam izdavača i rekla mu da imam rak. Rekla sam mu imam novu knjigu, ne mogu na promocije, ali rekao je 'to vam je dobro - kad pisac umire, tiraža raste' - ispričala je Rudan.

- Drugi dan legne meni na račun 10.000 eura. Ali, ja sam tada donijela odluku da idem na operaciju. Prošla je savršeno, sve je bilo čisto, sve cap, odlično. Na prvoj kontroli nije bilo metastaza i sve odlično, a onda rutinska kontrola. Nisam se osjećala dobro i otišla sam u kliniku i bila krcata metastazama - kaže.

Progovorila o teškoj bolešću

- Ne želim umirati na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 eura. Javila sam se, počeli smo dopisivanje, rekla sam djeci i mužu da se ne želim patit. Rekli su mi da prihvaćaju i da shvaćaju da je to moj izbor. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam kao kandidat, platila sam članarinu. Onda je krenulo još dopisivanja, još nalaza, kako je vrijeme promicalo, tako sam ja shvatila da... još su mi napisali opasku da 85% ljudi odustane. Protokli su drastični, tamo vas intervjuiraju… da li ste pri sebi, da li vas netko želi ubiti... ja sam shvatila da ću tamo morati provesti neko vrijeme i da će tamo neki član nekog od njihovih konzilija reći da mi se možda može pomoći… - dalje navodi Rudan.

- U međuvremenu sam toliko onemoćala da nisam mogla ni u auto, a kamoli do Švicarske, pa sam u međuvremenu i odustala - ispričala je.