U Osijeku je svjedočio protiv četnika koji ga je mučio: Tjerali su nas da jedemo ljudski mozak

Na Županijskom sudu u Osijeku nastavljeno je suđenje Željku Travici (63), nekadašnjem pripadniku Teritorijalne obrane Mirkovci, osumnjičenom za ratni zločin počinjen u Ceriću i Mirkovcima početkom listopada 1991. godine. Travica je uhićen u studenom prošle godine u Francuskoj i izručen Hrvatskoj. Suđenje mu je započelo početkom siječnja kada je rekao da se ne osjeća krivim za djela za kojega se terete, a tereti ga se za brutalna zlostavljanja 11 zarobljenik pripadnika HOS-a i PU Vinkovci, vezanje žicom uhićenih hrvatskih branitelja koje su pripadnici TO tjerali ida jedu ljudski mozak, a njih je osmero nakon svega ubio.

Rasprava je nastavljena saslušanjem svjedoka među kojima je prvi došao Zoran Šorli, branitelj koji je bio prisutan u vrijeme tih zlostavljanja. Za stol za svjedoke došao je u invalidskim kolicima i dugim je hladnim pogledom popratio Željka Travicu.

- Bio sam u 109. brigadi, 6. batalju, pripadnik HOS-a. Imao sam nepunih 18 godina. Ujutro u 8 sati, 2. listopada 1991. godine, krenuo je napad na naše položaje. Povukli smo se u podrum u crvenu kuću. Bilo nas je više u tom podrumu. Par puta sam izlazio van da vidim dolaze li naši branitelji i tenkovi, no dolazili su tenkovi JNA i neki vojnici koji su imali na rukavima bijelu oznaku. Nama je javljeno da su to naši tenkovi pa smo Ivan Kopčić i ja izašli van da još jednom provjerimo, počeli su pucati po kući. Tenk je ispalio projektil na kuću. Mi smo bili u podrumu. Opkolili su kuću, znali su da smo tamo, u podrumu je nastao metež. Oni su vikali 'ustaše, izađite jer ćemo vas sve pobiti'. Jedna grupa je od straha izašla, čuli su se rafali. U drugoj grupi smo bili nas par, među kojima Ivan, ja i Željko Uglješić. Prva dvojica-trojica odmah su odložili oružje, ali su ubijeni. Vidio sam kada su pali. Ispred kuće su bila petorica vojnika s puškama, jedan je imao maskirnu pancirku; to nisu bili vojnici JNA. Ivan, ja i Uglješić smo se vratili u podrum. U podrumu je bio i jedan naš pripadnik koji je bio mrtav. Nas trojica smo se sakrili unutra. Vikali su da će nas zaklati, a ja sam imao pištolj i htio sam se ubiti, no Ivan mi nije dao. Oteo mi je pištolj. Onda su prosuli naftu u podrum, i zapalili nas. Mi smo ostali skriveni u podrumu iako se dimilo. Četnici su ulazili i uzimali hranu i cigarete koje smo imali u toj prostoriji. Nakon toga su iz tenka ispalili još jedan hitac u kuću. Detonacija me je odbacila na drugi kraj i pao sam pored tog mrtvog. Požar se proširio. Meni se kosa zapalila, a Kopčić je imao krvavo lice. Ivan i ja smo otišli u drugu prostoriju. Ponijeli smo i bombe koje smo imali. Skinuli smo sa sebe vojne oznake i krunice oko vrata jer smo odlučili da ćemo svima reći da smo iz saniteta. Nešto kasnije u tu je prostoriju ušao kapetan JNA. Bio je iznenađen što smo mi unutra. Rekao nam je da mu treba šatorsko krilo i prva pomoć jer imaju ranjenih. Rekao nam je da slobodno izađemo van jer oni su JNA, a četnici su otišli. Ivan i ja smo izašli - prisjeća se svih mučnih događaja iz rata svjedok Šorli.

Skrivanje u podrumu

Kapetan JNA im je rekao da odu iza kuće i kleknu no, vojnik odlazi, a dolaze četnici, njih 6-7. Pitaju ih tko su, kako se zovu, pitaju da li ima koga još u podrumu u kojem su se skrivali. Dozivaju Uglješića, on izlazi, sav ošamućen; udaraju ga kundakom puške u glavu i on pada na tlo. Kapetan JNA se vratio i rekao četnicima da ih ostave jer su oni njihovi zarobljenici, ali on opet odlazi i četnici ih preuzimaju. Odvode ih do druge kuće, preko puta, tjeraju ih da uđu, da provjere je li minirana.

- Vraćaju nas kod ovih naših mrtvih. Kapetan JNA im kaže da bi nas trojicu odveo do Male Bosne, da nas preda. Nas trojica, zajedno s tim četnicima, idemo prema Maloj Bosni, puzajući kroz kanal u kojemu je bilo dosta vode jer je padala kiša. Prema Maloj Bosni išli su i tenkovi. U jednom trenutku počinju pucati po nama iz Male Bosne i mi se vraćamo nazad kroz taj kanal. Ostavili su nas pored tih naših mrtvih. Stojimo tamo. Čujemo svađu vojske i tih četnika. Dolazi opet taj četnik u maskirnoj pancirki, ispituje nas za imena. Pita Kopčića šta mu je Tunjo Kopčić, on kaže rođak. Četnik počne psovati i kaže da dobro zna Kopčiće. Rekao je tada da se on zove Željko Travica. Potom nas Travica tjera da uđemo u rov, a ja kažem da je bolje da nas tu ubiju nego u tom rovu gdje nas nitko neće pronaći. Odjednom se zapucalo pa su nas odveli preko u bagremik. Tu nas Travica i još njih nekoliko tuku i odvode nas u kuću iza bagremika. U toj kući je još četnika. Travica i još jedan muškarac odjeven u crni mantil vode nas u drugu prostoriju. Travica mi veže ruke iza leđa žicom, pa oko vrata i ona oko nogu. Kod takvog vezanja, ako povlačiš noge, daviš sam sebe. Ostavili su nas tu na koljenima - priča 

Mučne scene mučenja

Nakon nekog vremena dolazi četnik odjeven u crni mantil i u nekom šljemu nešto nosi i govori 'ustaše, hoćete jesti mozak'. Dolazi i Travica.

- Netko me hvata za usta, otvara mi ih, žlicom mi gura ljudski mozak na kojem je bilo i kose u usta. Pljuvao sam to, izmicao glavu koliko sam mogao. I Kopčiću su pokušavali to ugurati u usta. Bio sam u šoku. Nakon toga mi nije bilo do života. Gurali su nam u usta potom i neku bocu s rakijom koja je gore imala neki metal koji nas je sjekao po nepcu. 'Ustaše, pijte rakiju'. Sipali su nam u usta. Već je pao mrak. Oni su imali neku svjetiljku, zapalili su vatru. Ostavili su nas u prostoriji tako zavezane.Tražio sam ih da me puste mokrit, ali su mi rekli da 'Ustašo, pišaj u gaće'. Tek ujutro su me pustili da mokrim. Kad je svanulo opet je došao Travica sa njih još troje. Pokupili su mene, Kopčića i Uglješića, i rekli nam da idemo pješke prema Mirkovcima. Poslali su nas ispred sebe i rekli da ako stanemo putem na minu, gotovi smo, ali ćemo raščistiti put za njih. Oni su hodali desetak metara iza nas. Prije ulaska u same Mirkovce bili su neki kukuruzi. Tu mi Travica daje svoju pušku da držim ispred sebe jer oni moraju ići mokriti. Objesio mi ju je za prst na ruci. Mislio sam da će pucati po nama. Ušli smo u Mirkovce. Do nas dolazi auto kojega vozi neki Tešić, ima ožiljak na licu. Govori Travici zašto je 'doveo gamad u selo' i zašto nas nije pobio. Potom nas odvode u podrum neke kuće gdje nas je čuvao naoružani čovjek. Netko dolazi do nas i kaže da nam se u Mirkovcima sudilo i da smo osuđeni na smrt. Na pitanje zašto, kazao je da si osuđen na smrt čim obučeš uniformu. Vlasnica kuće nam je ponudila neku pitu sa sirom da jedemo, ali sam rekao da neću jer će nas ionako sada ubiti - svjedočio je Šorli.

FRANCUZI GA IZRUČILI U STUDENOM FOTO Željku Travici počeli suditi za strašne ratne zločine: Srpski zlotvor rekao je da nije kriv

Još je jednom pao mrak i trojicu naših branitelja izveli su iz podruma. Gurali su ih u neko vozilo. Travica ga je pri tome udario bejzbol palicom u glavu...