Mačak Pandi proveo je 11 dana na boru: 'Kad smo došli do njega, samo je skočio dolje...'

U utorak smo išli po mačka koji je bio na drvetu u šumi 11 dana! Gospođa je prvo pozvala vatrogasce, koji su razmotrili slučaj i rekli da ga ne mogu spasiti. 

Počeo je tako svoju dogodovštinu Damijan Šinigoj (61) slovenski književnik, prevoditelj, scenarist, ali i jedan od najpoznatijih slovenskih spelospašavatelja, u kojoj se u utorak našao u Selu pokraj Novog Mesta s prijateljima Anžijem i Mitjom Remihom. U glavnoj ulozi bio je crni mačak Pandi, koji je ime dobio jer je na svijet stigao tijekom pandemije koronavirusa.

Očajna vlasnica, bila je doslovno izluđena. Mačak nikako nije htio sići s bora unatoč suncu, ali i naglom zahladnjenju. Svaku noć dolazila bi, dozivala ga i molila da siđe. Ostavljala mu je najdražu hranu, ali niti to nije pomoglo.
U očaju je u međuvremenu bila pozvala i lokalnu Gorsku službu spašavanja. I oni su željeli pomoći te su došli izvidjeti teren.

- Došao je čovjek i rekao da neće ići - napisao je Šinigoj.

Niti tu nije odustala te se obratila i svim mogućim arboristima. Nudila im je dobru zaradu da zauzvrat spase život mačka, ali nisu došli niti pogledati. Zvala je i penjače po stijenama. Na kraju se, piše Šinigoj, netko dosjetio speleologa.

- Ubrzo me nazvala,bila je sva uplakanih očiju. I ja bih bio da je moja životinja jedanaest dana na drvetu i da joj ne mogu pomoći! Obećao sam joj da ćemo doći, a kad smo se skoro pozdravili, pitala je (gotovo preplašeno) koliko to košta. Nisam odmah odgovorio, ali sam joj onda rekao da nismo baš jeftini. Odmah je požurila reći da razumije i da je joj je to jasno. Pojasnio sam joj onda da s manje od tri kave neće ići, da ćemo se, ako je to previše, zadovoljiti samo zahvalom. Samo je još više plakala - piše Šinigoj.

Anži, Mitja i on su se odmah uputili ondje.

- U šetnji do mjesta gdje se popeo žena je objasnila da mačka nema već jedanaest dana i da su povremeno čuli mjaukanje, ali ne znaju odakle točno dolazi. Tek prije dva dana uspjela je dokučiti na kojem je stablu zapeo. Šetala bi ispod stabla i noću, kad je on najviše mjaukao, dozivala ga da siđe, a čak bi mu dolje ostavljala hranu. Koju su, objasnila je, pojeli susjedovi psi. Svaki put - napisao je Šinigoj.

Zurili su u visoke krošnje drveća, ali bile su tako visoke i tako grmolike da nisu primijetili mačka. A ni ga mogli ni čuti. Gospođa je objasnila da mjauče samo noću i da je sigurno gore, a kako su već bili ondje, odlučili su zaviriti na vrh moćnog stabla. Za to vrijeme kolega je golemim objektivom svoje kamere promatrao krošnje drveća, ali zarobljenu životinju nije primijetio.

Naime, dlakava crna zvijer sklonila se na najviši bor u okolici.

- Nama ni 25 metara konopa nije bilo dovoljno, pa pretpostavljamo da je bila na visini od oko 30 metara. Kad je Anži došao do njega, a ispod njega je bio Mitja s kavezom, mačak je shvatilo da je igra gotova i skočio je dolje - priča Šinigoj.

Nasreću, grane su mu ublažile pad. Bježao je, kaže, toliko brzo "kao da ga svi vragovi jure". I prije nego što je speleolog Anži sišao, vlasnik je već javio da je Pandi doma.

- Davali su nam 100 eura, ali nismo željeli za to niti čuti. Na kraju smo to uzeli pod uvjetom da možemo donirati Društvu za zaštitu malih životinja Novo Mesto, što smo i učinili. Dva dobra djela u jednom danu, to ćemo negdje zapisati - napisao je Šinigoj.

Da priča bude bolje, speleolog je shvatio da se par dana ranije 'urekao', odnosno predvidio da će imati takvu intervenciju. 

- U nedjelju me zvao kolega da je padobranac sletio na stablo u Straži, da nije ozlijeđen i da se čak uspio dokopati čvrstog tla, ali da je padobran ostao u krošnji. Za koji je očito bio jako vezan jer ga je želio vratiti. Pitanje je bilo imam li vremena i volje pomoći mu. Imao sam vremena, priznajem, ali ne i volje, opet priznajem, i predložio sam frendu da padobranac traži mačku okolo, baci je na drvo, pozove vatrogasce koji će spasiti mačku kad budu gore na drvetu i neka mu skinu padobran - piše Šinigoj.

Bila je to šala, naravno, no u dijelu s vatrogascima je bio ozbiljan.

- Jer vatrogasci su naši carevi, spašavaju sve živo i neživo, nesebično pomažu u prometnim nesrećama i elementarnim nepogodama, a na kraju krajeva, obračunavaju se i s mačkama!

Nije da mačke nisu važne, nemojmo ovo krivo shvatiti.

Kad me zato nazvao drugi prijatelj koji me dugo nije vidio i pitao me što radim, nisam ni sanjao da ću ja ići na intervenciju spašavanja mačke - napisao je spasilac.